AT88_2018_11_01 Šta ako... pogrešim? _Verica _pismo

avalatresnja88@gmail.com

30.10.2018. 20:11

 

Poštovani,

U četvrtak  01.11.2018.godine od 18h, sastajemo se u AvalaTrešnji88(AT88), u našem centru za karmičku dijagnostiku (KD). AT88 je i škola za razvoj 7.čula, koje razvijamo svakog  četvrtka, a neko i češće.

Da li ste možda i vi, kao mnogi od nas, bili nekada u situaciji da sebi kažete: „Ja znam da tako treba ili ja znam da to mogu, ipak osećam da me nešto sprečava da to uradim!?“ To nešto što nas sprečava, ne znamo šta tačno, nešto nevidljivo,  to je skriveno baš u nama. Ko nas to sabotira i pravi od našeg života začaran krug i postavlja okvire u kojima životarimo? Ko ili šta nas sprečava da udišemo život punim plućima?  Ko to, iz naše podsvesti govori: “Šta ako uradim ovako.... ? Šta ako ne uradim tako kako svi očekuju? Šta ako povredim roditelje, partnera, decu? Šta ako moje okruženje me ne prihvati? Šta ako... ?“

Proverite ulaskom u svoje biopolje hipotezu:  Šta ako... ? Izmerite koliko je na skali od 0-10 prisutna u vašem biopolju.  Zatim pitajte sebe koje osećanje  je najviše na skali od 0–10. 

Imajući u vidu da svi imamo sve u sebi i da smo to što jesmo, kakvi god bili, možemo li, posle dobijanja rezultata da je hipoteza tačna i prisutna u našem biopolju, da prihvatimo da je upravo to saboter našeg mirnog života i našeg uspeha? I koje osećanje je najviše na skali od 0–10? Kod većine može biti strah,  strah od toga da ćemo napraviti grešku kod donošenja i sprovodjenja odluka? Imamo li i tada hrabrosti da kažemo: „ Da, to sam ja.“  Imamo li, kao takvi, pravo na slobodu, sreću, ostvarenje ciljeva, uspeh, ljubav, pravo na sebe? Da li je, po ko zna koji put, suvišno pričati o tome da istinski preuzimamo odgovornost  za sebe, prepoznajemo i merimo svoja osećanja? Ne, nije suvišno. Merenje svojih osećanja je život, higijena duše.

Odakle kod ljudi  tako veliki strah od greške? 

Možda su nas roditelji hranili zabranama sa velikim “NE“ iz najveće ljubavi obojenom njihovim strahom? Možda smo od majke ili oca, ili cele linije porodičnog stabla preuzeli strah od greške? Šta god i gde god smo stekli to uverenje, uzrok su možda i rečenice: “Ne sada, nije red, ... Ne to, ne tako, ovo je pravi put... Nemoj, to nije za tebe... Ne, to nije kulturno, to nije poštovanje... Ne, to nije moralno...“. Ove rečenice su stvorile strah od toga da ne pogrešimo ako odlučimo da  bilo šta uradimo drugačije. To osećanje vremenom dovodi  do sticanja perfekcionizma. Perfekcionisti  sve planiraju, moraju biti savršeni svakog trenutka i u svemu,  oni žele da žive savršenstvo, izuzetnost. Ne žele greške. Zahtevaju od partnera perfekcionizam. Ti  ljudi svojim iluzornim perfekcionizmom sebe ograničavaju, ne napreduju, žive u okvirima udobnosti „ne prave greške“ često su nesrećni i neznajući pravi uzrok.

Šta je uopšte greška, ako tim grešnim delima činimo dobro i sebi i okruženju? Greška je iluzija i  savršenstvo je iluzija. 

Sigurna sam da nikome nije lako da „pravi greške“ i sigurna sam da je to sastavni deo svakog uspeha. Život počinje tamo gde prestaje zona udobnosti. Taj prag treba preći i zakoračiti u nešto drugačije i novo, gde se otvaraju i druga vrata. Život je ovde, sada, ne negde u budućnosti, u savršenstvu. Sada, danas, ovog trena budite slobodni, učinite hrabro nešto korisno za sebe i svoje okruženje, iako vam se čini da svi oko vas i vi sami mislite da to što činite nije baš to što bi trebalo u tom trenutku. Pustite savršenstvo i iluzije, prepustite se životu, budite to što vi istinski jeste. 

“Pravite greške”... :)

Verica

AT88

 

AvalaTrešnja88

Centar za karmičku dijagnostiku

Južni bulevar 88/16

Beograd

____________________________________________________

Važne napomene: 

- INDIVIDUALNI PROCESI SE NE SNIMAJU. 

- DISKRECIJOM I NEOSUĐIVANJEM, POŠTUJEMO ONO ŠTO SE DRUGIMA DEŠAVA.

- DRUGI SU NAŠE OGLEDALO. RAZUMEMO IH TAKO ŠTO UPOZNAJEMO SEBE.