AT88_2016_11_17 Mislite drugačije mislite svojom glavom _Verica _pismo

avalatresnja88@gmail.com

16.11.2016. 10.04

 

Poštovani,

Zamislite da će u AT88, 17.11.2016.god. u 18h,  umesto table biti postavljeno slikarsko platno, na kome svako od vas može oslikati priču svoje duše u okvirima postavljenog rama, dozvoliti da postavljeni okvir bude glasnik koji će probuditi nešto u vama i tako sebi dozvoliti još jednu od promena i razrešavanja teških stanja. 

Ram za sliku je ličnost i duša Leonarda Cohena. Zašto baš on? Zato što je njegova smrt vratila sećanja na sve ono što on jeste: na sva osećanja, poeziju, muziku lepotu, raznolikost, različitost njegovog života, hrabrost, slabost, ljubav, strahove... razrešavanje, prevazilaženje teških životnih trenutaka i vraćanje sreće. On je Čovek koji je živeo  nenametljivo, neobično, napisao je i otpevao naša najdublja osećanja i stanja, ispunjena ljubavlju, tugom, strahom, srećom. On, njegov život, njegove pesme mogle bi biti glasnici našoj duši i probuditi neko zaboravljeno osećanje.   

Reklo bi se, usamljenik, čovek koji je, osim kada piše i peva, ostajao po strani, povučen u svoj melanholični svet, zaokupljen istraživanjem duše i osećaja, ljubavi i mržnje.

Ključno mesto u njegovoj  književnoj karijeri zauzima grčko ostrvo Hydra i norvežanka Marianne (heroina pesme "So Long, Marianne"), gde je zahvaljujući svojoj atipičnoj muzi nizao zbirku za zbirkom pesama.

U Cohenovom stvaralaštvu usamljenost zauzima važno mesto. Usamljenost može biti vrlo zdrava, a može biti i posledica strahova. Za njega, njegova usamljenost je zdrava usamljenost koja je  bolno emotivna i istovremeno plodotvorna. Slušajući njegove pesme, za čije stihove je rekao da su napisani iz najvećih dubina njegove duše i da nisu nikako posledica depresije, već njegovih dubokih osećanja, mogli bi nam osvestiti, da smo svi mi sami, sa svojim osjećanjima, i da je korisno osvestiti ih i ući u njih... ne plivati oko njih, već zaroniti i pronaći blaga koje nose, biti svestan da su ona u nama.

Koliko smo usamljeni i zašto? Da li usamljenost koristimo za svoje benefite, za upoznavanje duše ili je ona posledica straha od vezivanja, ili straha od odbacivanja, ili nečeg trećeg? Time ćemo se baviti ovog četvrtka.

Jedna od Cohenovih pesama koja je obeležila njegov život bi možda mogla biti okidač koji će probuditi vaša osećanja i pomoći da osvestite svoju dušu... spoznate sadržinu... :

Budi mi zbogom, Marien!

 

Nećeš li doći do prozora, moja mala draga?

Želeo bih da čitam sa tvog dlana

Znaš i sama da sam mislio da sam neki mali ciganski dečko

Pre nego što si me povela u tvoj stan

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Znaš kako želim da živimo zajedno

Ali teraš me da zaboravim na sve

Da zaboravim da se molim anđelima

A i anđeli su zaboravili da se mole za nas

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Sad te sretoh kad je sve prošlo, a bili smo mladi

Stajali smo u zelenom parku

Držala si se me kao da sam bio razaplenj

Dok smo klečali duboko u mrak

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Sada mi treba tvoja skrivena ljubav

Hladan sam kao da sam nov hladan žilet

Otišla si kad sam ti rekao da sam ozbiljan

Da li si ikad pomislila koliko sam bio hrabar?

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Oh, ti si tako lepa devojka

Videh kad si otišla i promenila svoje ime opet

I baš kada sam savladao ovu celu planinu

Da operem oči na kiši

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet

 

Budi mi zbogom, Marien! Vreme je da počnemo da

Da se smejemo, i plačemo i plačemo

I da se smejemo o svemu opet.

 

Njegovo poslednje pismo napisano Marien, je pročitano na njenoj sahrani u julu ove godine, u kome između ostalog kaže:

"... Nisam daleko iza tebe,

ako pružiš ruku svoju, 

mislim da ćeš moći

da dotakneš moju..."

 

AT88

Verica Veljanovski

 

AvalaTrešnja88

Centar za karmičku dijagnostiku

Južni bulevar 88/16

Beograd

___________________________________________________________

Važne napomene: 

- INDIVIDUALNI PROCESI SE NE SNIMAJU. 

- DISKRECIJOM I NEOSUĐIVANJEM, POŠTUJEMO ONO ŠTO SE DRUGIMA DEŠAVA.

- DRUGI SU NAŠE OGLEDALO. RAZUMEMO IH TAKO ŠTO UPOZNAJEMO SEBE.